На Палилулској пијаци у Београду, данас је одржан јавни скуп поводом објављивања јавног позива „Изазови за управљање био-отпадом“, који су покренули Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).

Циљ овог изазова је да пронађе и помогне реализацију иновативних решења за управљање биоразградивим отпадом, посебно отпадом од хране и кухињским отпадом, као и зеленим отпадом из паркова и башта. Ова решења допринеће смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и повећати употребу обновљивих извора енергије.

Јавни скуп званично су отворили амбасадор Краљевине Шведске у Републици Србији Њ. Е. Јан Лундин, помоћница министра заштите животне средине Биљана Филиповић-Ђушић и стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап.

Амбасадор Краљевине Шведске у Републици Србији Њ. Е. Јан Лундин, поручио је да су иницијативе попут ове, које подстичу иновативна решења, важне за животну средину, али и за привреду Србије, јер ће резултирати новим радним местима.

„У оквиру подршке коју Шведска пружа Србији како би њен процес придруживања Европској Унији ишао брже, помажемо да Србија унапреди начин управљања отпадом. У Европској Унији и Шведској постоји много примера добре праксе и успешних пословних решења за управљање био-отпадом. Овај пројекат ће омогућити да разменимо идеје, учећи једни од других.“, поручио је Лундин.

О активностима које је Србија предузела како би решила проблем управљања био-отпадом говорила је помоћница министра заштите животне средине, Биљана Филиповић-Ђушић.

„У припреми је Нова Стратегија управљања отпадом од 2020. до 2025. године, усклађена са пет нових директива ЕУ о циркуларној економији. Очекује се да ће бити усвојена ове године. Поновно искоришћење биоразградивог отпада у складу је процесом примене циркуларне економије у Србији, са најбољом праксом у земљама ЕУ и европским законодавством. Управо ће кроз овај пројекат бити олакшано успостављање инфраструктуре за управљање био-отпадом, пре свега за његово сакупљање и раздвајање од других врста отпада. “

Она је напоменула да су циљеви у земљама ЕУ, којима би и Србија требало да тежи, да се до 2035. године рециклира 65 посто отпада, као и да се мање од 10 посто отпада одлаже на депоније.

„Уз подршку Владе Краљевине Шведске, и у сарадњи са Министарством заштите животне средине, УНДП помаже Србији да, кроз унапређење управљања био-разградивим отпадом, смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађење, отвори нова радна места и уштеди ресурсе. Надам се да ћемо захваљујући овом изазову добити много добрих предлога и да ћемо заједно допринети да се сакупи и третира већа количина овог отпада, у корист привреди, животној средини и грађанима Србије.“ рекла је Франсин Пикап, стална представница УНДП-а у Србији.

Боље управљање био-разградивим отпадом доприноси постизању неколико Циљева одрживог развоја УН-а: окончању сиромаштва и глади, осигуравању доброг здравља, обезбеђивању приступачне и чисте енергије, одрживом начину потрошње и производње, изградњи одрживих градова и заједница и спречавању климатских промена, додала је Пикап.

Према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО), трећина хране произведене глобално се баци, а то је количина која би била довољна да се нахрани скоро милијарда гладних у свету.

Према доступним проценама, у Србији се од остатака из прехрамбене индустрије, ресторана, самопослуга и појединачних домаћинстава, уз зелени отпад из башта и паркова, годишње сакупи око 900.000 тона био-разградивог отпада. Око 70 одсто тог отпада заврши на несанитарним депонијама, штетећи животној средини и повећавајући емисије ГХГ. Само 1 проценат биолошког отпада се сакупља и прерађује, а губитак у неискоришћеним ресурсима Србију кошта приближно 50 милиона евра годишње.

Јавни позив за учешће у “Изазову за управљање био-отпадом“ отворен је до 22. априла 2020. године. Иновативне идеје за ефикасније управљање отпадом од хране и зеленим комуналним отпадом могу да пријаве локалне самоуправе, јавна предузећа, научно-истраживачке институције и организације цивилног друштва. Тимови чија решења буду одабрана сарађиваће са стручним менторима, а најбољих пет ће добити суфинансирање како би применили своје идеје у пракси. Такође, ће учествовати у студијским посетама Шведској, где ће из прве руке учити из најбољих европских примера.

Пројекат „Изазов за управљање био-отпадом“ и јавни позив за иновативна решења покреће Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у сарадњи са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА). Више информација о условима учешћа у изазову доступно је на сајту www.иновације.климатскепромене.рс.