Зелени Венац је прва пијаца која се , поред Велике пијаце, помиње у историјским изворима. Прва скупштина пиљара Србије одржана је на Зеленом венцу давне 1918. године,а осам година касније на овом месту изграђена је за оно време модерна пијаца, коју је народ прозвао „Краљицом пијаца“. Изградња пијаце на овом месту почела је седамдесетих година XIX – ог века, осамдесетих је око ње формиран омањи трг,а убрзо и парк. О избору баш ове локације,пресудила је близина Абаџијске чаршије, као и добра веза са Теразијама и Варош капијом. Међутим,велика реконструкција и уређење пијаце Зелени венац догодила се у међу ратном периоду. Своје коначно композиционо решење према пројекту архитекте Виктора Роса , добила је 1926 године. Свечано је отворена у октобру исте године. Роба је овде најчешће допремана запрежним колима, док су имућнији продавци млечне производе, свеже воће и поврће, довозили камионима. Тезге су у то време биле дрвене, а правили су их сами продавци. Овде су деценијама долазили продавци и купци из свих крајева земље. На њој су робу нудили произвођачи из околине Вишњице, Сланаца, Великог Села, Овче, Борче и Обреновца. Због јединственог архитектонског решења читав комплекс пијаце „Зелени венац“ проглашен је спомеником културе од посебног значаја. Почетком 2007. године уз помоћ Града Београда, пијаца „Зелени венац“је потпуно реконструисана. Изграђена је млечна хала, локали и јавна гаража, док је априла 2013. године простор за продају воћа и поврћа климатизован, а на иницијативу закупаца пијачних капацитета, који су се жалили на боравак птица, уграђен је систем заштите од птица. Данас је пијаца „Зелени венац“ једна од најмодернијих зелених пијаца на Балкану.
